Ljubavne price

Go down

Ljubavne price

Post  Dileya on 5/3/2008, 03:36

1. Ne brze od zivota


Od kada znam za sebe, znam i za nju. Zvala se Ana, imala je smedju kosu, smedje oci i mogu slobodno reci da je bila najsladja i najsimpaticnija devojka u gradu. Ali ona toga nije bila svesna. Uvek je zelela da bude opasnija, bolja riba od drugih. Da nije bilo te njene sulude zelje ne bi bilo ni ove price.
Imala je 16 godina, bila je drugi razred srednje skole. Uvek je bila odlican djak, lepa kao lutka, pametna kao pcelica, ali lakomislena.
U osmom razredu osnovne skole po prvi put je osetila bol, ali onaj pravi. Po prvi put je osetila sta znaci izgubiti ljubav, po prvi put joj se ucinilo da nema razloga za srecu. Povukla se, nije nigde izlazila, od one vesele i nasmejane devojke koja je zivela za izlaske nije ostalo ni traga. Isla je u skolu, ucila za prijemni, pokusavala da preboli Marka i njihovu neostvarenu ljubav. Cekala je leto.
Polozila je prijemni, upisala se u skolu koju je zelela. Marka jos nije bila sasvim prebolela, ali joj je dosadilo da place zbog njega, da pise tuzne stihove, slusa "njihove" pesme, zatvara se u sebe.
Pocela je da izlazi, da se ludira, da se zabavlja. Svake nedelje je imala novog decka. Nijednog nije volela, zezala ih je, svetila im se zbog bola koji joj je Marko naneo. Jos ga je volela, ma koliko se trudila da to sakrije. Takvo ponasanje ju je drzalo malo vise od godinu dana.
Onda je upoznala Dragana. Bio je pet godina stariji, imao je najbolja i najskuplja kola, najbrzi motor, kucu koja lici na hotel, crnu kosu, crne oci, "lice andjela" kako je govorila. Medjutim, ono sto sam ja znala, a ona nije mogla pored opcinjenosti njime da primeti, je da se ispod tog lica andjela krije nesto drugo.
Dragan je imao 21 godinu, nie nista studirao, ziveo je na racun roditelja, menjao je devojke tri puta na dan, pio, pusio, ponekad se i drogirao. Nije bio ni neki lepotan, ako cemo iskreno. Medjutim, bio je veliki sarmer, ribe su padale na njegove fore, mirisao je na najskuplje parfeme, uvek je bio lepo obucen - jednostavno, devojke su sekle vene zbog njega.
Ali, moja Ana nije. Njoj je bila dovoljna lekcija pod imenom Marko da shvati zlatno pravilo: ako decko pored tebe ima jo 2-3 devojke nije vredan truda, ima onih za koje mozes biti jedna i jedina. Dragan je prema njoj bio takav u pocetku. Zabavljao se sa plavusama, crnkama, udatim, razvedenim, mladim, starijim, nije mu bilo vazno, a zvanicno je bio njen decko.
Raskinuli su. Ana to nije htela da trpi.
Ali, ubrzo su se pomirili. Ostavio je sponzoruse koje su ga jurile, bio je samo njen. Cesto joj je pustao Djokinu pesmu: "citav zivot jurile su me plave, sve neke iste kao kopije, hej moje plave, dosle ste mi glave, dosadne krvopije, HOCU JEDNU MALU GARAVU, da je gricnem kao jabuku..." Ne znam da li se bio zaljubio u nju, ponekad mislim da jeste, a ponekad, opet, pomislim da on to ne ume. Sve u svemu, bili su zajedno non-stop. Vozili su se autom, motorom, isli zajedno u diskoteke, kafice, provodili se. Spavala je s njim nekoliko puta. Nije joj bio prvi, ali je govorila da je on njena treca i najveca ljubav. Da se sve nastavilo kako je pocelo, ja mislim da bi se oni vencali odmah nakon njene srednje skole. Ali, sudbina je htela drugacije.
Te proklete veceri, bio je petak 13, otisli su na neku zurku. Tad su se prvi put posvadjali. Rekao joj je da se promenila, da nije vise ona devojka koju je upoznao. Da je postala gruba prema ljudima, smatrala ih manje vrednim, svaku lepu devojku smatrala zakletim neprijateljem, uvek zelela da bude najbolja u svemu, "gazila preko leseva" da bi ostvarila ono sto hoce. Govorio joj je da previse pije i pusi, da to ne valja.
- U sta si se to pretvorila, mala? - pitao je, ali nije dobijao odgovor.
Cutala je. Nije znala sta da mu odgovori.
Dragan i ja, njena najbolja drugarica, smo bili jedine osobe na ovom svetu prema kojima se normalno ponasala. Ali, u poslednje vreme se i to promenilo.
- Daj, oladi Dragane! - bilo je sve sto je rekla. - Ajde, idemo kuci.
Trazila je da vozi. Dragan se bunio, govorio joj da je pijana, ali nije slusala. Sela je u njegov crni kabriolet. Imala je opet onaj cudan sjaj u ocima, gotovo bolestan i ludacki. Vozila je brzo, vrisnula je na sav glas i pustila volan.
- Ana, ne zajebavaj se s tim, pijana si, udaricemo u nesto... - dreknuo je Dragan.
Nije se obazirala. Ponovila je to, pustila volan i podigla ruke visoko u vazduh. U tom trenutku je iza krivine naisao kamion i dva automobila iza njega. Dragan je zgrabio volan, ali prekasno...
U pola pet ujutru je zazvonio telefon. Javila sam se i cula Aninu mamu kako govori nesto nepovezano. Sve sto sam razumela je da je Ana imala udes.
Odjurila sam u bolnicu. Videla sam uplakane ljude, nosila na kojima su je doneli su bila skroz krvava. Dragan je imao posekotinu na glavi i polomljenu ruku. Bio je pod stresom, dali su mu sedative da se smiri. Zelela sam da cujem detalje, kako se to dogodilo. Nije znao da mi kaze nista osim: - Ja sam kriv, nije trebalo da joj dozvolim da vozi. Bila je pijana, trebalo je da je sprecim...
Ja sam bila u soku. Jedna zena mi je ispricala kako se sve desilo. Rekla mi je da su udarili u kamion, da je Ana izletela iz kola. Nisam mogla da verujem.
Tesila sam Anine roditelje. Svi smo bili u soku. Posle pola sata se pojavio doktor. Anina majka je potrcala prema njemu.
- Kako je ona? Dobro je, zar ne? Da li je povredila kicmu? Moci ce da hoda, recite mi nesto, pobogu!
Doktor je tiho rekao:
- Zao mi je gospodjo. Vasa cerka je izletela iz auta. Srce joj je stalo na mestu, izgubila je mnogo krvi...Primite moje saucesce.
Ne mogu opisati osecaj koji smo svi imali tog trenutka.
Od doktora sam saznala svaki detalj. Od silnog udara njeno srce se pomerilo i prestalo da radi istog trenutka. Pored toga, izgubila je mnogo krvi, imala teski potres mozga, polomljene obe noge, kicmene prsljenove. Da je prezivela, bila bi u komi ko zna koliko, a ako bi se ikada probudila iz kome ostala bi nepokretna.
Tuzna povorka ljudi u crnom, njeni najblizi izgledali su kao senke. Kovceg nisu otvarali. Zeleli su da je ljudi zapamte onakvu kakva je bila. Lepa, najlepsa. Bar dvadeset ljudi je govorilo na sahrani, svi su plakali, sahrana je trajala tri sata. Kako da su svi odugovlacili, kao da niko nije zeleo da se oprosti od nje, zauvek.
Od tada je proslo neko vreme. Rane su jos uvek sveze.
Sa Draganom sa nedavno pricala. On ne moze da se pomiri sa cinjenicom da Ane vise nema. Njenu sliku u najvecem formatu koji postoji je uramio. Gleda u nju, tuguje, pije, ne shvata sudbinu koja mu je uzela.
Ja sam tuzna, ali se trudim da tu tugu nekako sakrijem. Ma sta da se desi, idi dalje - Ana je to uvek govorila.
Ali, nje nema da mi sada pruzi podrsku, da me svako vece pita: "A sto se ne smuvas s onim, bas je sladak? Ili sa onim tamo, to mi je drug, lako cu ti ga srediti...", da mi gleda u solju, da mi pomaze oko matematike, da se smeje i kad nema razloga za smeh i radost.
Zivot ide dalje, to je tacno, ali kako i na koji nacin, to zavisi malo od nas, a malo i od Boga...


Last edited by Dileya on 6/3/2008, 03:55; edited 1 time in total

_________________
...jer ovde sekund traje minut, minut traje sat, sat traje dan...to kasno saznao sam, nekad bio na vrhu-brzo padao sam, izgubio sam trku, svrhu saznao sam...
avatar
Dileya

Male
Number of posts : 324
Age : 30
Lokacija : Врање
Osudjivan/a : Још питаш!
Registration date : 2008-02-29

View user profile http://www.banane.forumotion.com

Back to top Go down

Re: Ljubavne price

Post  Micika on 5/3/2008, 12:19

i tako su ziveli nesrecno do kraja zivota...
a inace u stvanosti postoji i deo kada se taj decko i ta drugarica smuvaju na kraju Razz
avatar
Micika

Female
Number of posts : 179
Age : 27
Lokacija : Zrenjanin
Osudjivan/a : :))
Registration date : 2008-02-29

View user profile

Back to top Go down

ljubavna prica moje drugarice

Post  RaDiCa_ZeMuNkIcA on 5/3/2008, 14:11

lozi se na lika koji je `86, burzuj, ima kola, kesa ko blata i sve to. On ju je konstantno kulirao...medjutim poceli su da se dopisuju, i izlazi
Jedan deo mi ne ulazi u glavu, vataju se, ljube, pipkaju, a nisu zajedno...to nikad sebi ne bi dopustila. I sto je najgore ona hoce da prvi put spava sa njim... ne znam sta da vam kazem...lik hoce i da je vodi na Avali...kao da gledaju zvezde
poruka je:

Marina cuvaj se, zakucaj dasku dole Laughing Laughing Laughing
avatar
RaDiCa_ZeMuNkIcA

Female
Number of posts : 136
Age : 27
Lokacija : ZeMuN
Osudjivan/a : ne
Registration date : 2008-03-01

View user profile http://www.bgdcafe.com/modules.php?name=Vas_nalog

Back to top Go down

Re: Ljubavne price

Post  Micika on 5/3/2008, 16:03

RaDiCa_ZeMuNkIcA wrote:lozi se na lika koji je `86, burzuj, ima kola, kesa ko blata i sve to. On ju je konstantno kulirao...medjutim poceli su da se dopisuju, i izlazi
Jedan deo mi ne ulazi u glavu, vataju se, ljube, pipkaju, a nisu zajedno...to nikad sebi ne bi dopustila. I sto je najgore ona hoce da prvi put spava sa njim... ne znam sta da vam kazem...lik hoce i da je vodi na Avali...kao da gledaju zvezde
poruka je:

Marina cuvaj se, zakucaj dasku dole Laughing Laughing Laughing


lol! lol! lol! lol! lol! lol! lol! lol! lol! lol!
avatar
Micika

Female
Number of posts : 179
Age : 27
Lokacija : Zrenjanin
Osudjivan/a : :))
Registration date : 2008-02-29

View user profile

Back to top Go down

Re: Ljubavne price

Post  Dileya on 6/3/2008, 03:38

2. Sve je to ljubav...


Девојка је чекала авион у чекаоници једног великог аеродрома. Пошто је требала дуго да чека, одлучила је да купи књигу и да прекрати време до поласка авиона.

Поред књиге, купила је и пакетић кекса. Села је у чекаоницу. Поред ње била је столица са кексом, а са друге стране седео је господин, који је читао новине. Када је она узела кекс и господин је узео један кекс. Она се шокирала, али није ништа рекла.
Наставила је да чита књигу, а у себи је помислила: ма гледај ти ово, да само имам мало више храбрости, до сада бих га већ ударила. Сваки пут када је она узимала кекс и господин, који је седео поред ње, не обазирући се, узимао је кекс.

Наставили су тако, док није остао само један кекс у пакетићу. Девојка је помислила, шта ли ће сада да уради? Човек узе тај кекс и подели га на пола.

Девојка је била шокирана. Покупила је своје ствари, узела књигу и пошла у другу чекаоницу. Нашла је друго место где није било никога поред ње. Када се мало прибрала и када је прошао бес, отворила је торбу да врати књигу и у торби је видела пакетић кекса, који је био нетакнут.

Постидела се као лопов и тек тада је схватила да је кекс, исти као њен, био од господина, који је седео поред ње, али који је без шокирања, нервозе или препотенције поделио и свој последњи комад са њом, сасвим супротно од ње, која се чак осећала повређеном у сопственом поносу и осећањима.


Колико пута смо у нашем животу појели туђ кекс, а да тога нисмо били свесни и никада нећемо сазнати. Пре него што дође до брзоплетог закључка, пре него почнете да мислите лоше, погледајте са пажњом детаље. Врло често ситуација није онаква како нам изгледа на први поглед.



У животу постоји пет ствари, које не могу да се врате:


1. камен који је бачен,

2. изговорена реч,

3. пропуштена шанса,

4. време које је прошло, и

5. љубав за коју се не бори

_________________
...jer ovde sekund traje minut, minut traje sat, sat traje dan...to kasno saznao sam, nekad bio na vrhu-brzo padao sam, izgubio sam trku, svrhu saznao sam...
avatar
Dileya

Male
Number of posts : 324
Age : 30
Lokacija : Врање
Osudjivan/a : Још питаш!
Registration date : 2008-02-29

View user profile http://www.banane.forumotion.com

Back to top Go down

Re: Ljubavne price

Post  Micika on 6/3/2008, 14:35

poucno,nema sta...citala sam ovo 100 puta,ali mi se svidja...

_________________
*Zivot se ne meri brojem udisaja,nego brojem trenutaka koji oduzimaju dah*
avatar
Micika

Female
Number of posts : 179
Age : 27
Lokacija : Zrenjanin
Osudjivan/a : :))
Registration date : 2008-02-29

View user profile

Back to top Go down

Re: Ljubavne price

Post  RaDiCa_ZeMuNkIcA on 7/3/2008, 11:26

1. камен који је бачен,

2. изговорена реч,

3. пропуштена шанса,

4. време које је прошло, и

5. љубав за коју се не бори

kako si to lepo rekao Laughing Laughing Laughing Laughing Laughing
avatar
RaDiCa_ZeMuNkIcA

Female
Number of posts : 136
Age : 27
Lokacija : ZeMuN
Osudjivan/a : ne
Registration date : 2008-03-01

View user profile http://www.bgdcafe.com/modules.php?name=Vas_nalog

Back to top Go down

Re: Ljubavne price

Post  Dileya on 7/3/2008, 13:59

RaDiCa_ZeMuNkIcA wrote:1. камен који је бачен,

2. изговорена реч,

3. пропуштена шанса,

4. време које је прошло, и

5. љубав за коју се не бори

kako si to lepo rekao Laughing Laughing Laughing Laughing Laughing
Pa recimo da nisam ja Very Happy

_________________
...jer ovde sekund traje minut, minut traje sat, sat traje dan...to kasno saznao sam, nekad bio na vrhu-brzo padao sam, izgubio sam trku, svrhu saznao sam...
avatar
Dileya

Male
Number of posts : 324
Age : 30
Lokacija : Врање
Osudjivan/a : Још питаш!
Registration date : 2008-02-29

View user profile http://www.banane.forumotion.com

Back to top Go down

Re: Ljubavne price

Post  Dileya on 9/3/2008, 05:27

ELEONORA


Tog leta sam, zbog slabe ocene iz matematike, morao da spremam veliku maturu. Ona se tada zvala "ispit zrelosti". Da bih mogao na miru da ucim, otisao sam kod babe i dede, na selo.

Obradovali su se kada sam stigao, ali ih je rastuzilo saznanje da nisam maturirao na vreme. Baba Jovanka, po prirodi prakticar, odmah je predlozila da mi, u pripremi za jesenji rok, pomogne susetka, profesorka Eleonora. Samouvereno je tvrdila da je ona najbolji profesor u mestu, mada malo bolesljiva. Zbog toga joj je ona, svake veceri, odnosila sveze pomuzeno kozje mleko, kao najprirodniji lek. Jovanka dodade jos, poverljivo, da je Eleonora ostala baba-devojka, od kada ju je prva i jedina ljubav ostavila pred oltarom da uzalud ceka. Od tada se okanila muskog sveta i posvetila svojim djacima. A oni su je iz miloste zvali "Nasa profesorka Nora".

Jos iste veceri, po povratku od Eleonore, Jovanka mi radosno saopsti da vec narednog dana mogu da odem kod profesorke, radi konsultacija. Dobra "Profesorka Nora" imala je volju da pomogne u spremanju svih pet maturskih predmeta.

Sutradan popodne, Baba-Jovanka je nabrala prelep buket georgina, iz svoje baste, pa mi ih, s uzdahom sto je morala da ih posece, tutnu u ruke, s objasnjenjem da su namenjene Eleonori. Zatim smo zajedno otisli do njene kuce u susedstvu. Bila je to izuzetno lepo osmisljena i sagradjena predratna vila, sa velikim zastakljenim tremom, namenjenim za zimsku bastu. Ali je i tada, usred leta, bio prepun tropskog zelenila i neznih cvetova. Vila se nalazila usred velikog ruzicnjaka, poput koralnog ostrva, okruzenog mediteranskim biljem. Mislim da nikada pre, ali ni posle, nisam video raznovrsniji i lepse odnegovan ruzicnjak. Spektar boja ruzinih cvetova pojacavao je predvecernje sunce do nestvarnosti. A njihov opojni miris osecao se jos sa ulice. Imao sam osecaj, da je samo ovako i nikako drugacije mogao da izgleda raj, ukoliko zaista postoji. A ovo je bio, neosporno, zemaljski raj. Vrt je ocigledno bio ponos i velika Eleonorina ljubav. Pri ulasku u dvoriste, Jovanka mi sapatom rece, da profesorka posle smrti roditelja zivi sama u vili, koju odrzava pedantno, isto kao i vrt. Mada, isto tako pedantna domacica i ljubitelj georgina, Jovanka nije mogla da ne prizna da ovakvu lepotu jos nije videla.

Eleonoru smo zatekli upravo u ruzicnjaku s kanticom za zalivanje cveca u ruci. Odevena u diskretno sarenu svilenu haljinu, s cvetnim motivima, delovala je kao i njen vrt - nezemaljski. Primila nas je sa sirokim prijateljskim osmehom, kao stare znance. iskreno se obradovala buketu georgina koje sam joj trapavo pruzio u ruke. Jer, Eleonorina pojava me je potpuno zbunila. Bila je to devojka u zenitu lepote, jos uvek zanosnog izgleda, graciozna, mada pomalo umornih pokreta. Bujnu kestenjastu kosu nosila je na malo starinski nacin, skupljenu u pundju, pricvrscenu isto tako starinskim koscanim poluovalnim cesljem. bez sminke, bledunjavih obraza, nebesko plavih, inteligentnih i prodornih ociju, delovala je kao devica spremna za udaju, a ne baba-devojka, kako je Jovanka opisala.

Zatecen njenim izgledom, sto je ona primetila, smeteno sam joj se predstavio i jedva izustio da mi je najveci problem matematika.

Klimnula je blagonaklono glavom i odvela nas do bastenskog stola i stolica od pruca, usred najguscih bokora nestvarnih ruza. Zatim nas je posluzila medom i svezom vodom iz svog starog bunara. Baba Jovanka shvativsi da je dalje suvisna, opravda se kucnim poslovima, pa se dize i ode.

Posle prvih konsultacija, Eleonora, me odmeri svojim pronicljivim pogledom, od koga sam uzdrhtao celim telom, i rece mi da se ne brinem. Smatrala je da moje opste znanje nije toliko zapusteno, te se mozemo nadati sigurnom uspehu. To me prilicno ohrabri. Pri tom mi se toplo osmehnu. Do kraja naseg druzenja nisam uspeo da otkrijem da li je bila svesna lepote svog osmeha - tajnovitog, nedokucivog, a punog lepote i obecanja. Celo njeno bice zracilo je, za mene dotad nevidjenom, prefinjenom, prirodnom zenstvenoscu.

Pored nje nisam ni zapazio kada se vrt oko nas okupao srebrom meseceve svetlosti, cineci ga jos nestvarnijim.

Prijateljski, gotovo blisko, oprostili smo se do narednog popodneva. Otisao sam od Eleonore, ne dodirujuci zemlju. Dugo sam, u mladalackom zanosu, setao okolnim livadam. mirisale su na cistu lepotu i ljubav, obasjane vilinskom svetloscu zvezdane letnje noci.

Jedva sam docekao sledece popodne. Uzurban uoci polaska, zaboravio sam da ponesem vise od polovine knjiga. Eleonora je to odmah primetila i blagonaklono se, kako je samo ona to umela, nasmesila. Od prvog trena sam imao osecaj da je poznajem oduvek. I mada je bila dvostruko starija od mene, dozivljavao sam je, valjda zbog njene duhovne mladosti, kao svoju vrsnjakinju. Takav talenat, da s lakocom prenosi drugome svoja znanja, dotada nisam upoznao. Tako mi se mrska matematika od jednom omilila. I mada me je opijalo njeno prisustvo, ucio sam veoma brzo i lako. Eleonora je, opcinjavajucom vestinom iskusnog profesora, uspesno odrzavala distancu odnosa profesor-ucenik. Pouzdano sam nasluciao da je svesna da njena blizina budi u meni ustreptalu, nerascvetanu mladu muskost. A mladost ne bi bila ono sto jeste, kada ne bi zelela da se svidi. Narocito lepoj, obrazovanoj devojci, makar ona bila i starija. Ljubav ne priznaje godine, ali stvara probleme.

Primetio sam da pored negovanja ruzicnjaka, svoje najvece ljubavi, Eleonora dosta cita knjige iz velike biblioteke svog pokojnog oca, nekadasnjeg profesora svetske knjizevnosti. Odmah sam je zamolio da mi posudi neku knjigu, zeleci da joj tim gestom dam do znanja kako sam zainteresovan i za duhovni svet.

Jedva sam docekao cas srpskog jezika da bih poverljivo i pomalo stidljivo pokazao profesorki svoje lirske pesme. Pazljivo ih je procitala, zagledala se u mene svojim prodornim pogledom, pohvalila ih, a odmah zatim posavetovala me da se pre svega posvetim ucenju. "Poezija moze malo i da saceka - dodala je setno - Nekada sam se i sama bavila poezijom."

Drugom prilikom dok mi je objasnjavala komplikovanu jednacinu, da bih bolje video, priblizila mi se toliko, da sam osetio miris njenog tela i kose, protkane tanusnim zracima sunca, sto su se jedva probijali kroz gustu krosnju lipe, pod kojom smo sedeli. Tog trenutka nisam nista shvatao od onoga sto mi je objasnjavala. ustreptala srca, gotovo ne disuci, kao slucajno, dodirnuo sam nezno svojim kolenom njeno. Osim sto je u trenutku zastala, nicim nije pokazala da je osetila ovaj moj dodir. Ali, svoje predivno izvajano koleno, koje se tajanstveno naziralo kroz prozirnu svilenu haljinu, nije udaljila. Tada, iznenada, jak napad kaslja uzdrma celo njeno vitko telo. Eleonora, zarumenelih obraza, utrca u kucu izvinjavajuci se. Kada je napad kaslja najzad uminuo, Eleonora izadje iz kuce, veoma bleda, promenjenog lika i zamoli me da nastavimo sledeceg dana.

Kod kuce sam, nesmotreno, ispricao ovaj dogadjaj baba Jovanki. Ona me je odmah zabrinuto, ali i diskretno, posavetovala da ne prilazim isuvise blizu profesorki, jer ona sigurno ima "jektiku". "A tu spasa nema" - prepade me.

Sutradan je Eleonora delovala veoma iznureno. ocigledno u zelji da donekle prikrije svoj bolestan izraz lica, stavila je sasvim diskretno, ali veoma zenstveno, malo sminke. To je nju ucinilo jos suptilnijom a meni je zasijala nekom novootkrivenom lepotom. Ganut ovim prizorom, sa zeljom da joj olaksam stanje, izustio sam gnusnu laz, od koje sam se odmah lecnuo, da sam doneo pesmu posvecenu njoj. Iznenadjena tolikom drskoscu, Eleonora nije mogla da prikrije kratkotrajnu rumen, sto joj obuze lice. Pesmu, ranije napisanu simpatiji iz razreda, procitao sam drhtavim glasom u jednom dahu, svestan prevare. Saslusala me je, kao i uvek, veoma pazljivo. Zamislila se, pa mi se obrati ozbiljnim glasom.

"Mladicu, (prvi put me nije oslovila imenom, nemojte se nikada igrati s tudjim osecanjima, ako zbilja ne mislite ono sto govorite ili cinite. To nije posteno, pre svega prema samom sebi, ali i prema drugima. Mozete time izazvati nesrecu". Zatim, umorno dodade - "Ja sam dvostruko starija od vas, a uz to jos i tesko bolesna. Samim tim, nisam za tu vrstu igre. Zato, zaboravimo ovaj mali ispad i nastavimo s nasim ucenjem. Ne ostaje nam jos mnogo vremena". Poslednju recenicu je izgovorila sapatom, gotovo za sebe, duboko zamisljena. Odmah sam se, u sebi, iskreno zastideo svog postupka i gorko pokajao. Ali, ucinjeno je ucinjeno.

Narednog dana izuzetno sam se trudio nastojeci da izgladim jucerasnju gresku. Osecao sam na sebi ispitivacki, zagonetni pogled Eleonore, sasvim drugaciji od dotadasnjeg. Meni nedokuciv.

Ubrzo sam poceo da uocavam promene u njenom ponasanju. Pocela je svakodnevno da menja svoje raskosne svilene haljine. Rasplela je starinsku pundju i kosa joj je zamirisala zanosnim mirisom njenih opojnih ruza. Tako su sigurno izgledale sumske vile u svom volsebnom vilenjackom kolu, na punoj mesecini! (Tesko onom momku koga otkriju da ih krisom posmatra)...

U mojim tadasnjim godinama zaljubljuje se "na prvi pogled". Ona je to znala i nase su se uloge iznenada sasvim promenile. Eleonora, svom svojom zrelom, iskonskom zenstvenoscu, pocela je da zavodi moju otvorenu, neiskvarenu i jos neranjenu dusu. Zatecen iznenadnom promenom, nisam znao kako da se ponasam.

U sred jednog naseg casa, banu iznenada doktor Stanoje, Eleonorin kucni lekar, tek zavrseni student medicine, koji mi je, uvek kada je dolazio, izazivao osecanje odbojnosti i ljubomore. To Eleonorinom oku nije promaklo. Cini mi se da joj je to cak i godilo. Kada bi otisao, ponasao sam se detinjasto uvredjeno i nabusito. Pazeci da me ne uvredi, Eleonora se krisom, gotovo u sebi, vragolasto smesila. Ali, ja sam to osecao, i bolelo me je. Narocito to sto smo se poslednjih dana pred moj odlazak nekako udaljili. Osecao sam u vazduhu da uziva u mojoj zbunjenosti pred njenom izazovnom zenstvenoscu. To me je gotovo dovodilo do ocajanja. Voleo sam je bolno, nemocan da bilo kako to iskazem.

Moje mucenje prekinu dan rastanka. Pruzila mi je ruku u znak pozdrava, krijuci setu usiljenom veseloscu i recima ohrabrenja, da se ne bojim, jer je sigurna u moje uspesno maturiranje. Dodala je jos, s nadom u glasu, da cemo se uskoro videti i zajedno proslaviti moj "ispit zrelosti", pa i upis na fakultet. Sve vreme, njena mila i pretopla ruka, bila je u mojoj, kao potvrda nemustog, divnog i neznog obecanja. Nisam odoleo, i na starinski nacin, iznenada sam privukao njenu ruku svojim usnama koje su gorele. Poljubio sam celo njeno vilinsko bice podrhtavajuci od srece. Eleonora je to shvatila, i da bi prikrila svoju zbunjenost, iznenada se okrenula i utrcala u kucu.

S dusom prepunom bola, napustio sam "vilinski dom" u kome sam proveo kratke ali najlepse trenutke svoje mladosti. Izasavsi iz njega, osvrnuo sam se i naslutio nekakvu nepoznatu opasnost koja se polako, kao tamni oblak kobno nadvijala nad njim. Otisao sam sa dusom punom mesavine najlepse ljubavi i gorkog ukusa bola zbog naseg rastanka.

I kao sto je moja profesorka Eleonora osetila, maturu sam lako polozio s odlicnim uspehom. Trebalo je da, po dogovoru, odmah odjurim kod nje s obavestenjem o nasem zajednickom uspehu. Nazalost, to nisam ucinio jer je rok za upis na fakultet bio veoma kratak. Tako sam svoj odlazak kod Eleonore odlozio za kasnije.

U opstoj guzvi studenata, s punim rukama dokumenata za upis, i uzbudjenjem buduceg "akademskog gradjanina", upoznao sam slucajno lepuskastu mladu devojku iz unutrasnjosti. Prosto, srdacno sam joj pomogao oko upisa i snalazenja u velikom gradu. Tako smo se spontano zblizili i poceli da zabavljamo. Ta mladalacka opijenost me je toliko ponela, da sam skoro sasvim zaboravio na svoju profesorku, koja mi je toliko pomagala. Setio sam se svog obecanja Eleonori, tek kada je brucoska ljubav iscezla, isto onako naglo i spontano kako se i rodila.

Zastideo sam se svog olakog neverstva i brzog zaborava trenutaka lepote i srece. Kako sam to mogao, pitao sam se?

Kako su dani odmicali, shvatao sam da vise i nema smisla da se javim Eleonori. Cak ni izvinjavajucim pismom. Jer nisam nalazio reci izgovora za toliku nezahvalnost i zaboravnost.

Jednoga dana, slucajno, pred ulazom u fakultet gotovo sam se sudario sa rodjakom iz mog mesta. Zamolio sam ga da prenese babi i dedi da sam postao student... Hteo sam, ne znam ni sam vise sta da mu kazem, kada me on prekide, pomalo prekorno, pitanjem zasto nisam dosao na Eleonorinu sahranu? - "Ucenici svih razreda - rece - bili su u povorci. Nije bilo mestanina, cije je ona dete ucila, a da nije zaplakao za njom."

Stajao sam ukocen, pred njim, paralisan stravicnom vescu. Nisam mogao da se pokrenem, ili bilo sta da izustim. - "A celog leta se trudila samo oko tvoje mature - nastavi rodjak da me prekoreva". Jedva sam ispustio mucavi glas: - "Kako? ... Zasto?... Iznenada?..."

On me, s nevericom, upita: "Pa zar ti ne znas da se Eleonora ubila? Popila je previse lekova... A poruku nikakvu nije ostavila".

Skoro sam zaplakao: - "Ubila se?!..."

Rodjak me iznenada napusti, s izrazom prezira. Ostao sam skrhan iznenadnom vescu i strasnom pomisli:"Vise je nikada necu videti... Koliko li sam, svojim nedolaskom, doprineo njenoj kobnoj odluci?"

Kukavno! Nikada nisam otisao na njen grob, niti joj odneo ruze koje je toliko volela.

Studentske godine su prohujale. Diplomirao sam, i, kako se tada govorilo, otisao u armiju. Na svoje veliko iznenadjenje, na prvom lekarskom pregledu, susreo sam se sa doktorom Stanojem. Odmah smo se prepoznali. On se, za razliku od mene, cak i obradovao. Rekao mi je da koristi vojni rok za zavrsavanje postdiplomskih studija. U daljem razgovoru neminovno dodjosmo i do secanja na Eleonoru. Pomalo zbunjeno i pravdajuci se, ispricao sam mu da sam se, onako mlad, donekle poigrao sa osecanjima stare devojke. "A mozda i sa njenim zivotom - dodao sam". To sam rekao, takodje, nespretno i pomalo teatralno.

Doktor Stanoje se na ovo moje "priznanje" ironicno nasmejao.

- "Pa ne mislite, valjda, ozbiljno da se Eleonora ubila zbog vas? Kako mozete biti toliko sujetni? Eleonora je bila veoma tezan bolesnik. Ja sam bio uveren da ce umreti jos tog proleca. Metastaza je uveliko uzela maha. Davao sam joj sve vece doze morfijuma. Junacki je podnosila bol. Snaznije od bilo kog muskarca. Tada ste se pojavili vi. Shvatio sam da je posle mnogo godina, iznenada, u sebi ponovo otkrila zenu. Moram priznati, da ste joj i ne znajuci, pomogli u tome. Bolest kao da je bila zatecena. Pocela je da se koleba... Moguce je da ste joj produzili zivot, za to leto... Vazno je da je tih poslednjih trenutaka bila srecna... Cekala vas je. Niste dosli... Ne verujem da je to bio glavni razlog njenog postupka. Jer, bolest je tada naglo uzela maha. Vrlo dobro je znala da joj spasa nema. Potrazila ga je u odlasku. Tako, vasa savest moze biti potpuno mirna - zavrsio je doktor Stanoje."

Ali, nije mi mnogo pomogao. Jer, u meni je zauvek, do poslednjeg daha, ostalo otvoreno i bolno, kao Eleonorina bol, pitanje bez odgovora:"Da li je Ljubav-Carobnica mogla spasiti Eleonoru?"...

Mozda!...

_________________
...jer ovde sekund traje minut, minut traje sat, sat traje dan...to kasno saznao sam, nekad bio na vrhu-brzo padao sam, izgubio sam trku, svrhu saznao sam...
avatar
Dileya

Male
Number of posts : 324
Age : 30
Lokacija : Врање
Osudjivan/a : Још питаш!
Registration date : 2008-02-29

View user profile http://www.banane.forumotion.com

Back to top Go down

Re: Ljubavne price

Post  Sponsored content


Sponsored content


Back to top Go down

Back to top

- Similar topics

 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum